Neispunjena čežnja za decom se takođe naziva infertilitet (neplodnost) ili sterilitet. Par se, uopšteno govoreći, smatra za neplodan ako nakon godinu dana pravilnog polnog odnosa ne dođe do začeća. Opisano stanje je u našoj civilizaciji sve češće. Statistike ispoljavaju porast broja parova koji su protiv svoje volje bez dece.
Danas je oko 15–20 % parova bez dece protiv svoje volje. Ženski infertilitet u uzrocima neplodnosti učestvuje sa 40 %, isto kao i muški infertilitet koji takođe učestvuje sa 40 %. Neželjene faktore je često moguće naći kod oba partnera. Infertilitet u preostalih 20 % slučajeva je prouzrokovan kombinacijom faktora kod oba partnera ili takozvanim idiopatičnim sterilitetom (iz nepoznatih razloga).
S obzirom na savremeni trend koji se ogleda u tome što želimo prvo da završimo školu ili studije, nakon toga da steknemo radno iskustvo, pa tek onda planiramo porodicu, dolazi do znatnog pomeranja u starosnom dobu roditelja. To je jedan od najznačajnijih faktora infertiliteta. Određeno olakšanje u ovom smislu predstavlja preventivna kriokonzervacija („socijalno zamrzavanje“).
Da bi uopšte mogli da odlučimo koja metoda reproduktivne medicine bi za vas bila najpogodnija, potrebno je najpre ispitati da li ne bolujete od infertiliteta koji je zahvaljujući merama reproduktivne medicine moguće sprečiti.
Tokom poslednjih godina se znatno povećao procenat muškaraca koji imaju pogoršane parametre kod analize sperme.
Ovarijalni faktor
Ovarijalni faktor obuhvata niz problema koji pogađaju jajnike. I kod zdrave žene sa godinama, pre svega nakon trideset pete godine života, dolazi do smanjenja broja kvaliteta jajnih ćelija. Usled toga se smanjuje verovatnoća začeća. Osim ovog prirodnog procesa mogu se pojavljivati i anomalije u dozrevanju i oslobađanju jajne ćelije (anovulacija), nedovoljna hormonska funkcija jajnika, sindrom policističkih jajnika, uticaj infekcija, radijacije, toksičkih materija i slično.
Tubarni faktor
Tubarni faktor je jedan od uzroka infertiliteta koji je lokalizovan u jajovodu. Problem mogu biti urođene mane u slučaju kada se jajovod nije u potpunosti razvio ili se razvio pogrešno. Sledeći uzrok može biti delimična ili potpuna neprohodnost jajovoda, koje je najčešće prouzrokovana ranijim infekcijama ili nastaje usled endometrioze. U slučaju delimične neprohodnosti jajovoda može doći do vanmaterične trudnoće.
Materični faktor
Kod materice se mogu pojaviti urođene razvojne mane, na primer zakržljalost materice ili poremećaji materične prohodnosti. Pojavljuju se takođe patološke formacije kao što su npr. mijomi ili polipi. Uticaj na fertilitet ima takođe kvalitet materične sluzi, na koji, između ostalog, utiču hormonski faktori.
Endometrioza
Endometrioza je vrlo često oboljenje koje karakteriše rast određenog dela materične sluzokože van materične duplje. Tamo materična sluzokoža reaguje na hormonalne promene i izaziva hronične upale. Endometrioza izaziva npr. srastanje, zatvara jajovode i može da utiče na razvoj folikula. Ubraja se u najčešće uzroke ženskog infertiliteta.
Psihogeni uzroci infertiliteta
Jedan od razloga infertiliteta mogu biti psihički faktori. Negativno utiču dugortrajni stres, depresije, ili neki tipovi obljenja kao što je npr. anoreksija.
Genetski uzroci
Među genetske uzroke infertiliteta ubrajamo anomalije u hromozomskoj ili genetskoj informaciji. U pitanju mogu biti anomalije polnih ili nepolnih hromozoma. Pojedinci koji su nosioci takvih anomalija su istovremeno i njihovi prenosioci. Ne mora se isključivo raditi o nesposobnosti začeti trudnoću prirodnim putem, takvim pacijentima je često preporučivana oplodnja vantelesnim putem jer se time eliminiše mogućnost začeti dete sa genetskom anomalijom. Genteski abnormaliteti su često uzrok pobačaja u prvom trimestru trudnoće.
Imunološki uzroci
Kod žena i muškaraca se mogu pojaviti problemi imunološkog karaktera. U pitanju je pre svega napadanje spermatozoida ili jajnih ćelija od strane sopstvenog imunološkog sistema. Usled toga antitela remete kretanje spermatozoida, sprečavaju oplodnju jajne ćelije, ili eventualno oštećuju razvoj embriona.
Pregled osnovnih ispitivanja i pregleda:
anamneza
Informacije o zdravstvenom stanju pacijenta i članova njegove porodice pomažu u otkrivanju uzroka infertiliteta, ili nas usmeravaju ka najverovatnijim uzrocima. Porodična anamneza može otkriti genetski prouzrokovane poremećaje, pomoću lične anamneze se može ustanoviti protivupalno oštećenje unutrašnjih organa, a isto tako je ginekološka anamneza u stanju da otkrije porećaje menstruacionog ciklusa koji utiču na sazrevanje jajnih ćelija.
Primarni ultrazvuk i ginekološki pregled
U okviru ovih pregleda se kontrolišu jajnici, materica, prohodnost kanala grlića materice i vrši se precizna kontrola dužine materične šupljine. Cilj ovih pregleda je eliminisati postojanje izrazitih cista na jajniku, endometrioze, urođenih mana unutrašnjih polnih organa, ili polipa u materičnjoj sluzokoži. Dalje se kod žene ispituju nivoi hormona vezano za menstruacioni ciklus.
Kod oba partnera su vršeni obavezni serološki testovi na infektivna oboljenja (HIV 1 i 2, HBV, HCV, sifilis).
Analiza spermija – spermogram
Analiza uzorka spermatozoida (u ejakulatu) je jedna od osnovnih metoda asistirane reprodukcije. Prilikom analize ejakulata se utrđuje broj i kvalitet spermatozoida – spermogram. Nakon kompletne anamneze je moguće utvrditi strategiju lečenja infertiliteta ili steriliteta parova. Postupci analize ejakulta se koriste takođe prilikom pripreme suspenzije sperme u okviru standardnog ciklusa IVF, za ICSMI, IMSI ili IUI.
Parametri analize sperme se uzimaju prema standardima WHO, parametri su npr.: volumen uzorka, koncentracija spermatozoida, motilitet, morfologija sperme i ostali faktori koji utiču na dalje terapeutske postupke. Referentne vrednosti prema standardu WHO
Izvor: Referentne vrednosti Svetske zdravstvene organizacije za karakteristike ljudskog semena, Human Reproduction Update, Vol.00, No.0, s. 1-15, 2009.
